Prašćić se izgubio,
dok je brao ruže,
htio je da se sa njim
drugi prašćići druže.
Ali oni su voljeli više blato,
valjali se u njemu kao da je zlato.
On je bio sanjivi romantični prašćić,
pun ideja, da na farmi stvori
puno prijatelja, jer će doći svati,
dragim će ga draga zvati,
skupa će i zapjevati.
Snivao je tako dugo u visokoj travi,
kad se neka divlja svinja njemu
radosno javi.
Zaljubi se prašćić u te oči male,
pa sad skupa vjenčanje slave.
Stvorili su krdo svoje,
sada mali prašćići sade ruže nove.
Više se prijatelji ne valjaju u blatu,
ruže poklanjaju istinskom zlatu.
Od 💗 Ana Emanuela, Bilaj 10.02.2023.
Nema komentara:
Objavi komentar