Obukla sam džemperić
koji mi je uplela baka u sred zime,
izvezla je vunicom moje ime i
isplela ovčicu malu,
da znam da pripadam
Kristu kralju.
Zaspala sam u džemperiću u
sred snijega,
probudila me ovčica
koja me milo gleda...
Tražila je trave i pitala se
zašto je bijela i okus joj se promijenio!?
A ja se nasmija zima je ovčice,
vidiš da runo ti se zaledilo,
a ona kaže kako ću
tvojoj baki darovati vune,
ako moje runo
zbog pahulja i vlage
postane crno...!?
A ja joj kazah skloni se pod sijeno,
tamo ti Bog priprema janješca i
sačuvat će ti runo bijelo.
I ovčica poskakuta u štalicu toplu,
čekati glas malenih.
Smišljati kuda će kad se snijeg otopi.
Od 💗 Ana Emanuela, Bilaj 9.12.2023.
Nema komentara:
Objavi komentar